Spotlight: Мој град

Пљевља

Грб општине Пљевља

Пљевља су град на северу Црне Горе, на самој граници са Србијом и близу границе са Босном и Херцеговином. Кроз град протичу реке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом. У доба Рима, на месту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S“. У средњем веку, насеље се (по Јеричеком и од XIX века формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој реци која је кроз њега протицала. Почетком XV века јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским поседима. Крајем 12 в. подручје данашњих Пљевaља, подпада под власт великог жупана Завиде и његовог сина Стефана (Немања) а потом улази у састав Краљевине Србије (Стефан Првовенчани). Након коначног пада Српског царства 1371. Трг Пљевља је део поседа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњековни поседи, по титули херцега Стефана Вукчића Косаче презимену његових наследника (Херцеговићи) назвати Херцеговина. Стефан Вукчић је безуспешно покушавао да одбије Турке од својих посједа, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године. Из средњебековног периода, остао је сачуван Манастир Светa Тројицa и релативно добро очувани остаци Каструма Козник, на око 20 км југоисточно од данашњих Пљеваља. Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Света Тројица и Хусеин-пашина џамија.

Манастир Света Тројица у Пљевљима

Хусеин-пашина џамија

У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су седиште херцеговачког санџакбега. Године 1906. становништво Пљеваљског краја, је подигло устанак против завојевача, тзв. Раоничка Буна. Наиме Отоманска цивилна власт, је после две неродне године повећала порез "раји", а било је предвиђено да се порез плати по плугу (раонику), након почетних успеха устаника ослобођен је готово читави простор данашњих општина Пљевља и Бијело Поље. Буна је угушена на јесен 1906. интервенцијом турског гарнизона у Призрену (командант дивизије Шемси-паша Бишевац), уз учешће артиљерије и подршку аустроугарских трупа. Гушење буне пратиле су велике одмазде, али је мешањем Србије и Црне Горе, живот делимично нормализован.

Положај Пљеваља у Црној Гори

Термоелекрана Пљевља је највећи прозвођач енергије у Црној Гори

Центар града

Грб Фудбалског клуба "Рудар"

Пљевља из мог угла:

Стадион Ф.К. Рудар Пљевља

Манастир Свете Тројице

Река Брезница

На стадиону Ф.К. Рудар

Мост на реци Брезници

Београд

Грб града Београда

Београд је главни и највећи град Србије. Прва насеља на широј територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.Словенско име „Белиград“ први пут је забележено 878. године. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе властиУ саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Мања насеља преко Дунава, као што су Борча, Овча и Крњача, такође припадају територији Београда. Београд има умерену континенталну климу.
Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине Срема. Након његове смрти град се враћа под Угарску контролу, али ће у 15 веку бити поновно накратко враћен Србији. Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија. Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од хрватско-угарског краља и светог римског цара Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом, али ће град након његове смрти 1427. године поновно бити враћен Угарској.

У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град брањен од војски хрватско-угарских краљева одолева навалама Турака чак 70 година. Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада. Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару(мада се сумња да нису тамо спаљене). Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве. Београд је три пута од Турака освајала Аустрија (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања. Београд постаје ”Дар-ул-џихад” – Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале. Током овог периода, град су захватиле две велике сеобе Срба, у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених патријарсима, повлачили заједно са Аустријанцима у Хабзбуршко царство 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој Војводини и Славонији.

Након турског пораза под Бечом, септембра 1688. године, Аустријанци су заузели Београд. Приликом првог аустријског освајања (1688-1690) многе џамије су порушене, а оне које су преостале, претворене су у хришћанске цркве. У Првом српском устанку током борби за ослобођење Београда 1806. године, многе џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање. Устаници су држали град од 8. јануара 1806. до 1813, када су га поново заузеле Османлије. Повратком Османлија долази до обнављања неких оштећених џамија. Српске власти су 1836. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. Исељењем "турског" живља из Београда 1867. године (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија.
1841. престоницу, из Крагујевца у Београд је преместио Кнез Михајло Обреновић. Кад је Србија стекла потпуну независност 1878. и постала Краљевина Србија, Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.

Југославија је 25. марта 1941. потписала Тројни пакт и придружила се Силама осовине. Због овога је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардовао Luftvafe(Ратно ваздухопловство) и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела Народна библиотека Србије, где су настрадале хиљаде књига и средњевековних рукописа.Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге, уз помоћ Албанаца и Хрвата. Након капитулације Краљевине Југославије, сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе.Град су бомбардовали и савезници 16. и 17. априла 1944. године. Тада је погинуло 1600 људи. Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944. Ослободили су га заједничким снагама партизани и Црвена армија. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата, Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.

НАТО бомбардовање 1999. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда РТС у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија“, некадашња зграда Централног комитета, телевизијски торањ на Авали, као и кинеска амбасада на Новом Београду.

Београд је економски најразвијенији део Србиј. Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.

Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду.Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други. Већина српске филмске индустрије се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм Емира Кустурице из 1995, добитник Златне палме на Канском фестивалу — Подземље. Град је био један од главних центара југословенског „новог таласа“: ВИС Идоли, Екатарина Велика и Шарло Акробата музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: Рибља чорба, Бајага и инструктори и остали. Током деведесетих, град је био главни центар (у бившој Југославији) музичког жанра турбофолк , познати музички композитори Драган Брајовић - "Браја" и Марина Туцаковић . Данас је центар српске хип хоп сцене, са извођачима као што су Београдски Синдикат, Шкабо, Марчело и многи други. Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су Београдско народно позориште, Југословенско драмско позориште, Звездара театар, и Атеље 212. У Београду се налази и Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије и Историјски архив Београда. Најпознатији музеј у Београду је Народни музеј , основан 1844. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато Мирослављево јеванђеље се налази у овом музеју Војни музеј је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог“ (стелт) авиона Ф-117 ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току НАТО бомбардовања 1999. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из римског периода. Сличан музеј је Музеј југословенског ваздухопловства који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Етнографски музеј, основан 1901, садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе Балкана, тачније држава бивше Југославије. Музеј савремене уметности садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од 1900. године Музеј Николе Тесле, основан 1952. године, чува личне ствари Николе Тесле, научника по коме је јединица Тесла добила имеош један од већих београдских музеја је Музеј Вука и Доситеја, који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића. У Београду такође постоји и Музеј афричке уметности, основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама Трећег света.

Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града.

Најпрепознатљивији су клубови смештени у сплавовима дуж обала Саве и Дунава. Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су староградске музике, типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у Скадарлији, старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најбољих и најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.

Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су Европско првенство у кошарци 2005, Европско првенство у одбојци 2005., Светско првенство у ватерполу 2005. и Европски олимпијски фестивал младих 2007. Београд ће бити град домаћин Летње универзијаде 2009. години.

Ада Циганлија

Ада Циганлија је бивше острво на реци Сави, и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући голф, рагби, фудбал, кошарку, одбојку, бејзбол и тенис. Екстремни спортови су такође доступни, као што су банџи џампинг, скијање на води и пејнтбал. На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање. У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда.

Имена:

Singidūn(on)- келтско име града
Singidūnum- романиѕовано келтско име
Beograd, Beograd- словенско име; први пут се јавља 878. у писму папе Јована ВИИИ цару Борису бугарском
Biograd na Dunavu- назив у Црној Гори и Далмацији
Alba Graeca- латинизирано име града
Alba Bulgarica- латинизирано име града током бугарске владавине
Fehérvár- мађарско име
Weißenburg-немачко име
Castelbianco- италијанско име
Nandoralbа- у средњевековној Мађарској до 14. века
Nándorfehérvár- у средњевековној Мађарској
Landorfehérvár - у средњевековној Мађарској
Veligradon- византијско име
Veligradi, Βελιγράδι- грчко име
Dar Ul Jihad- османлијско име, значи Кућа рата
Belgrat- турско име
Prinz Eugen Stadt- нацистичко име
Belgrad- ruski, бугарски и македонски назив