Spotlight

Пљевља

Грб општине Пљевља

Пљевља су град на северу Црне Горе, на самој граници са Србијом и близу границе са Босном и Херцеговином. Кроз град протичу реке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом. У доба Рима, на месту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S“. У средњем веку, насеље се (по Јеричеком и од XIX века формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој реци која је кроз њега протицала. Почетком XV века јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским поседима. Крајем 12 в. подручје данашњих Пљевaља, подпада под власт великог жупана Завиде и његовог сина Стефана (Немања) а потом улази у састав Краљевине Србије (Стефан Првовенчани). Након коначног пада Српског царства 1371. Трг Пљевља је део поседа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњековни поседи, по титули херцега Стефана Вукчића Косаче презимену његових наследника (Херцеговићи) назвати Херцеговина. Стефан Вукчић је безуспешно покушавао да одбије Турке од својих посједа, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године. Из средњебековног периода, остао је сачуван Манастир Светa Тројицa и релативно добро очувани остаци Каструма Козник, на око 20 км југоисточно од данашњих Пљеваља. Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Света Тројица и Хусеин-пашина џамија.

Манастир Света Тројица у Пљевљима

Хусеин-пашина џамија

У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су седиште херцеговачког санџакбега. Године 1906. становништво Пљеваљског краја, је подигло устанак против завојевача, тзв. Раоничка Буна. Наиме Отоманска цивилна власт, је после две неродне године повећала порез "раји", а било је предвиђено да се порез плати по плугу (раонику), након почетних успеха устаника ослобођен је готово читави простор данашњих општина Пљевља и Бијело Поље. Буна је угушена на јесен 1906. интервенцијом турског гарнизона у Призрену (командант дивизије Шемси-паша Бишевац), уз учешће артиљерије и подршку аустроугарских трупа. Гушење буне пратиле су велике одмазде, али је мешањем Србије и Црне Горе, живот делимично нормализован.